Gost 46. Sofest-a Milan Karadžić, reditelj filma Biser Bojane

-Prilično brzo nakon Gorčila ste snimili novi film, kako je tekao njegov razvojni put?

Tu je Vlada Đurđević, scenarista, s kiojim sam radio seriju Komšije, naravno i Stevo Koprivica, koscenarista, mi smo jedna uigrana i uhodana ekipa koja puno radi. Tu je i Vision team producentska kuća koja ima sjajne ljude, vrhunske profesionalce, tako da mi radimo brzo.

-A od koga je potekla ideja za Biser Bojane?

Ideja je moja, nosio sam je godinama, postojala je i pre serije Budva na pjenu od mora, ali tek kad sam završio seriju vratio sam se ovoj priči. Ovo je porodična priča koja ima i elemente komedije i melodrame, ima i krimi zapleta ali mislim da je melodramska struktura ipak najvažnija. Mi ćemo od maja nastaviti snimanje serije Biser Bojane, imam već 12 napisanih epizoda.

-Hoćete li nam otkriti neke detalje, šta ćemo gledati u seriji?

Serija se dešava godinu dana posle, Đorđe i Lola su i dalje zajedno, ali sad kao vlasnici kajterskog kampa. Priča će biti najbliža recimo Baywatch seriji, 90% priče je na plaži gde će se preplitati razni događaji, ljubavne priče, dobar humor, prelepe scene kajtera, takmičenja…

-U filmu postoji i ta crta porodičnih odnosa, hoće li se i u seriji nastaviti razvoj odnosa otac-sin?

Tako je, tu su dva para- otac i sin i otac i ćerka, to će i dalje biti važna tema. Biće i novih likova koje neću sad da otkrivam, biće to jako popularni i omiljeni glumci iz Beograda i Podgorice, ali otom potom.

-Da li je ta kombinacija od svega po malo upravo recept za uspeh vaših filmova?

Jeste, mi smo to već probali sa serijom, da je pre svega porodica u centru pažnje, roditelji vuku neku muku, probleme, predrasude, istorije sukoba i odnosa, a deca nose nešto novo, neopterećeno, i sad tu dolazi do sukoba gde se stvari leče. Mnogo smo zatrovani, mnogo mržnje, sukoba, lošega, prljavštine, govorim o nama na Balkanu, i mislim da mladi treba da nas čupaju iz toga. Tako da je i film pokušaj toga, serija će biti nastavak, da se malo okrenemo nekim lepim stvarima koje život nudi, pre svega nekim lepim emocijama, dobrim vibracijama, temama koje mogu da valorizuju. Humor je sastavni deo svega, mi imamo dobar humor i ne treba da ga se stidimo. Humor je na ovim prostorima uvek bio sjajan, nešto što ozdravljuje, lek.

-Mislite li da je taj humor nešto specifično naše ili se razume i u inostranstvu?

Vrlo se razume, filmovi Duška Kovačevića, Živka Nikolića, svih velikih naših stvaralaca se uvek razumevao. Naravno i Kusturičini filmovi, ovi prvi makar, sjajnog scenariste Abdulaha Sidrana, to je humor koji je prosto plenio. Ovaj balkanski prostor je obeležavao jedan divan humor koji nije bio ulizički nego hrabar, govorio je o našim manama i vrlinama.

-Šta mislite o podeli na festivalski i repertoarski film?

Ono čime se ja bavim je komercijalno, bilo da je u pitanju serija ili film. Nisam neki fan autorskog filma, kao mlad sam mnogo vremena proveo u Kinoteci, ali vremenom te život isprofiliše. Ovo mi je bliže, bolje osećam i više razumem. Ja volim kad je prepuna sala kao večeras, volim kad se publika grohotom smeje, kada vidim emociju. Ja sam pre svega pozorišni reditelj i tamo sam mnogo više radio, u pozorištu Boško Buha sam već 30 godina. Volim bajke, one su moja specijalnost, i voleo bih da nešto od tog sveta koji sam tamo stvarao sad uspem da prenesem na film.