Poštovani,
Dirnuta sam Vašim pozivom i rado bih Vam se pridružila ali mi zdrastveno stanje moga supruga ne dozvoljava da ga ostavim samog. Hvala Vam da ovogodišnji festival obeležavate sa pedesetogodišnjicom prikazivanja filma Skupljači perja na Kanskom Festivalu. Zahvaljujući tesnoj saradnji Kinoteke, francuskog distributera, i nosioca autorskog prava, kao i producenta Avala filmway, restauracija, digitalizacija i drugi tehnički prerogativi festivala bili su završeni u roku i bilo je moguće prikazivanje filma Skupljači perja na festivalu Kan Klasik. Kanska publika je izvanredno primila film i imala reakciju na novo preveden francuski tekst kakvu bi Saša želeo da čuje. Film će novembra meseca francuska publika ponovo moći da vidi.
Ispričaću Vam jednu veoma neobičnu anegdotu koju možda možete ponoviti Vašoj publici.
Moja unuka Juliette Žiliet) je rođena i živi u Americi. Prošle godine je diplomirala glumu, pozorište i film na Midelberi Koledžu (Middlebury College (Vermont). Pre 2 godine je u okviru studija provela jedan semestar u Londonu da uči glumu.
Kada se vratila u Koledž priđe joj jedna studenkinja i upita da li bi pristala da igra u njenom filmu (studentski rad) našta, naravno, Juliette pristane. Kako se ranije nisu družile, devojka joj reče da je srpkinja i da se zove Nika, na šta joj Juliette odgovori " a i moja mama je srpkinja, roditelji su joj iz Beograda" ali da nažalost ne govori srpski, malo razume. Na to joj drugarica isprica da je i ona iz Beograda i da joj je deda bio čuveni glumac koji je igrao u čuvenom filmu "Skupljači perja". Tada joj se Juliette pretstavi da je unuka filmskog reditelja Aleksandra Petrovića za koga je možda ona čula jer je napravio jedan čuveni film “I even met happy gypsies”. Odgovor je bio "Pa to je isti film u tom filmu je moj deda Bekim Fehmiju igrao glavnu ulogu". Kakva neverovatna koincidencija. Od tada su bile nerazdvojne.
Planirale su da obe idu u Kan ako film bude pozvan na Festival ali Nika je tada primala diplomu i samo je moja unuka mogla da bude svedok ponovnog slavlja filma njenog dede. Saša me je više puta vodio na Festival u Kan, kada god mu je film bio u konkurenciji, osim za "Skupljače perja" (dana kada je film dobio nagradu rodio mi se sin Aleksandar). Ovoga puta sam ja povela moju cerku Jovanu, unuku Juliette i unuka Maksima Čvorića. Vredelo je ponovo doći u Kan. Olivera Katarina će vam sigurno više pričati a takodje I Vlastimir Sudar koji je došao u Kan iz Londona, da bi sa nama podelio zadovoljstvo. Želim vam uspešni Festival.
Srdačno Radmila Petrović Čvorić